Znate li šta su oksalati?

Biljke u najvećoj meri sadrže oksalate, a ima ih i u životinjskom i čovekovom organizmu. Znate li šta su oksalati? U pitanju su jedinjenja koja formiraju kristale, a mogu se deponovati u različitim delovima tela kao što su kosti, krvni sudovi, centralni nervni sistem, periferni nervni sistem, rožnjača i štitna žlezda. Vrlo često reaguju sa teškim metalima, kao što su živa i olovo, koji se potom talože u tkivima, čime se povećava toksičnost organizma.

Veza oksalata i kamena u bubregu

Kamen u bubregu je čvrsta masa koja nastaje izdavjanjem kristala iz urina u urinarnom traktu. Oblikuju se u bubrezima, te većina prolazi kroz mokraćni kanal bez ikakvih simptoma. Međutim, krupnije kamenje (veličine najmanje od 2 do 3 milimetra) može da izazove bol i druge tegobe.

Visok nivo oksalata u telu jedan je od najčešćih uzroka nastanka ovog oboljenja, međutim to ne znači da će se u svakom organizmu, u kojem postoji višak oksalata, formirati kamen. Ukoliko tesiranja pokažu pristnost prevelike količine ovog jedinjenja, potrebno je preduzeti sve mere predostrožnosti kako bi se sprečio razvoj kamena u bubregu.

Šta uzrokuje povišen nivo oksalata?

Osim toga šta su oksalati, važno je da znamo šta uzrokuje njihov povišen nivo. Ovo su četiri glavna razloga zbog kojih neki ljudi imaju povišen nivo ove materije u organizmu:

1. Preveliko razmnožavanje gljivica – Kandida i neke druge vrste gljivica proizvode oksalnu kiselinu. U tom slučaju antifugalne biljake i lekovi mogu pomoći u smanjenju nivoa oksalata.

2. Hrana prepuna oksalata – Postoji mnogo namirnica koje sadrže ovo jedinjenje. Pre svega spanać, orašasti plodovi, naročito bademi, soja, kikiriki, maline, kupine, slatki krompir. Ukoliko imate povišen nivo oksalata, ovu hranu treba da konzumirate u umerenim količinama.

3. Nemogućnost metabolisanja prevelike količine oksalata – Neki ljudi imaju genetsku predispoziciju za razvoj velike količine ove supstance, a postoji i genetsko testiranje za utvrđivanje ovog problema, poput laboratorijskog testiranja na oksalnu i glikolnu kiselinu. Dok su povišeni nivoi oksalne kiseline najčešće povezani s gljivičnim oboljenjima i unosom hrane bogate kvascem, povišen nivo glikolne kiseline karakterističan je za ljude koji pate od genetske hiperoksalurije tipa 2.

4. Uzimanje visokih doza vitamina C – Uzimanje visoke doze vitamina C ne dovodi uvek i do povećanja nivoa oksalata. Međutim, postoje dokazi da konzumacija 1 do 2 grama dnevno aksorbinske kiseline koju vitamin C sadrži, uzrokuje povećano izlučivanje oksalata što može biti jedan od faktora nastanka kamena u bubregu.

Da li uzimanje kolagena može povećati količinu oksalata?

U brojnim načinima ishrane, naročito u paleo dijeti, propisano je uzimanje kolagena iz bujona ili praha koji se dodaje u smuti. Iako sam kolagen ne sadrži veliku količinu oksalata, sadrži visok nivo aminokiseline hidropksiprolin, koja može uzrokovati stvaranje ove supstance.

Najčešći simptomi visokog nivoa oksalata

Imajte na umu da većina ljudi koja ima povišen nivo ovih jedinjenja uglavnom nema sve navedene simptome. U svakom slučaju testiranje je neophodno.

Simptomi su: pesak u stolici, poremećaji sa bešikom, bol pri mokrenju, bol u mokraćnom kanalu, bol u očima, bolovi u telu, osećaj peckanja u mišićima, fibromijalgija, promene raspoloženja i razdražljivost, bol u tetivama i drugo.

Koja stanja su uzrokovana povišenim nivoom oksalata?

– Kamen u bubregu. Budući da se 80 odsto kamena u bubregu sastoji od kalcijum-oksalata, nema sumnje da će veće količine oksalata povećati rizik njegovog nastanka.
– Autizam. U okviru jedne studije naučnici su došli do zaključka da deca koja boluju od autizma imaju tri puta viši nivo oksalata u plazmi.
– Fibromijalgija. Jedan od uzroka bola u mišićima poveznog s fibromijalgijom može da bude akumulacija kristala okslane kiseline u ćelijama vezivnog tkiva.
– Problemi sa štitnom žlezdom. Nekoliko istraživanja pokazalo je da se oksalni kristali mogu deponovati u štitnoj žlezdi te poremetiti njenu funkciju.