Ishrana

Šta je visokofruktozni kukuruzni sirup?

by Tatjana Popović

Sigurno ste čuli za visokofruktozni kukuruzni sirup (HFCS) ili ste ga pronašli na spisku sastojaka neke poslastice koju volite da jedete.

Šta je visokofruktozni kukuruzni sirup, te da li je zdravo konzumirati ga, saznajte u nastavku.

Industrijski prerađeni šećeri

Visokofruktozni kukuruzni sirup je veštački zaslađivač koji se dodaje u prehrambene proizvode, kako bi im se poboljšao ukus. U pitanju je industrijski prerađen šećer.

Iako se obično ne pravi razlika između prirodnih šećera (poput laktoze u mleku ili fruktoze u voću) i dodatih rafnisanih šećera, kao što su visokofruktozni kukuruzni sirup, razlika i te kako postoji.

Naime, prirodni šećeri su zdravi šećeri, dok je veštački zaslađivač HFCS u tesnoj vezi sa gojaznošću i brojnim drugim zdravstvenim problemima. Cena HFCS je znatno niža od rafinisanog belog šećera, pa ga mnogi proizvođači koriste i uključuju u svoje prehrambene proizvode.

Visokofruktozni kukuruzni sirup spada u rafnisane ugljene hidrate

Kao i konzumiranje brojnih drugih rafinisanih ugljenih hidrata, tako i konzumiranje visokofruktoznog kukuruznog sirupa drastično povećava rizik od mnogih bolesti, uključujući insulinsku rezistenciju i dijabetes, gojaznost, kancer, kardiovaskularne, endokrine i druge sistemske probleme. Kako bismo bolje razumeli rafinisane ugljene hidrate, važno je da znamo da se oni drugačije zovu prostim ugljenim hidratima (za razliku od složenih, u koje spadaju integralne žitarice, voće i povrće), i podrazumevaju dva tipa:

1) rafinisane zaslađivače: beli šećer, braon šećer, visokofruktozni kukuruzni sirup, itd.
2) rafinisane žitarice, kojima je odstranjena opna i nutritivni deo, te najčešće dolaze u formi brašna.

Rafinisani ugljeni hidrati imaju visok glikemijski indeks, što znači da značajno utiču na nivo šećera u krvi, a time i na ceo organizam. Neki ljudi ne mogu da tolerišu čak ni najmanje količine rafinisanog šećera jer im izaziva glavobolje, mučninu ili alergije na koži.

Čitajte deklaracije

Obavezno čitajte deklaracije na prehrambenim proizvodima, te proverite koje sve sastojke sadrže.

Budući da su sastojci na deklaracijama ispisani prema procentu zastupljenosti u proizvodu, lako možete da vidite koji proizvod sadrži mnogo šećera. Nažalost, proizvođači se veoma često služe raznim trikovima, pa ne navode tačnu količinu šećera koju neki proizvod sadrži, već posebno izdvajaju sastojke poput dekstroze, visokofruktoznog kukuruznog sirupa i drugih dodataka, što takođe jesu vrste šećera, ali to većina ljudi ne zna.

Na deklaracijama se najpre navodi ukupna količina ugljenih hidrata (total carbohydrates), a oni se zatim dalje granaju na šećere, šećerne alkohole, vlakna i skrob. Ugljeni hidrati se primarno nalaze u biljnoj hrani, dok su izuzetak mlečni proizvodi koji sadrže laktozu (mlečni šećer).

Na deklaracijama se ispod stavke ,,ugljeni hidrati” nalazi podatak ,,od toga šećeri” koji predstavlja smernicu koliko se grama šećera nalazi na 100 g datog proizvoda.

Proizvode možemo podeliti na one koji sadrže visok i one koji sadrže niži procenat šećera. Ova informacija predstavlja najvažniji podatak za ljude koji imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju.

Dakle, visokim procentom šećera u proizvodu smatra se više od 22,5 grama od ukupne količine šećera na 100 grama, dok se nižom vrednošću šećera smatra proizvod koji sadrži 5 ili manje grama od ukupne količine šećera na 100 grama.

Isključite rafinisane ugljene hidrate iz ishrane

Ukoliko unos rafinisanih ugljenih hidrata svedete na minimum ili ih potpuno isključite iz ishrane, osećaćete se bolje i bićete mnogo zdraviji. Iz ishrane izbacite sve industrijske proizvode koje sadrže bilo koju vrstu šećera, uključujući i visokofrutozni kukuruzni sirup. Važno je da znate da čovekovom telu rafinisani šećer uopšte nije potreban. Postoji mnogo načina kako da ga zamenite. Saveti koji slede predstavljaju zdrave alternative:

– Jedite voće da bi se vaše čulo ukusa adaptiralo na prirodno sladak ukus.
– Jedite slatko povrće poput kukuruza, batata, šargarepe i bundeve.
– Pijte filtriranu vodu umesto gaziranih i negaziranih kupovnih sokova, a najbolja alternativa su sveži ceđeni sokovi ili mineralna voda.
– U toku kuvanja i spremanja kolača, torti ili drugih poslastica, koristite prirodne zaslađivače kao što su kokosov šećer, pirinčani slad, ječmeni slad, javorov sirup, sirovi med, agava sirup, stevija i drugo.
– Jedite više integralnih žitarica i temeljno žvaćite hranu da bi se iz nje oslobodila prirodna slast.

Povezani postovi

Ishrana

Superhrana koja jača imunitet

Pročitajte više

Lifestyle

5 načina kako ublažavam anksioznost tokom pandemije korona virusa

Pročitajte više

Deserti

Veganski milkshake

Pročitajte više