Namirnica meseca: bundeva

Bundeva je mnogima omiljena jesenja namirnica, od koje mogu da prave i slana i slatka jela, s obzirom na svoju specifičnu aromu.

Šta je bundeva?

Bundeva je vrsta tikve, te spada u istu biljnu porodicu kao krastavci i dinje. Tehnički je voće, jer sadrži semenke. Ali u pogledu ishrane smatra se povrćem.

Bundeve su obično okrugle i narandžaste, mada veličina, oblik i boja mogu varirati u zavisnosti od sorte. Imaju debelu spoljnu koru koja je glatka i rebrasta, kao i stabljiku koja povezuje bundevu sa njenim lisnatim delovima.

Unutra je šuplja, jedino sadrži semenke beličaste boje prekrivene žilavim, bundevinim mesom.

Poreklom je iz Severne Amerike, gde ima važnu ulogu tokom dva praznika. Od nje se prave postolja za fenjere za Noć veštica, kao i pita za desert za Dan zahvalnosti.

Uzgaja se i širom sveta, na svim kontinentima, osim na Antarktiku. Njeno seme, listovi i meso su jestivi i nalaze se u receptima gotovo svih svetskih kuhinja.

Različite sorte

Postoji mnogo različitih sorti bundeve, uključujući:

Džek-o’-Lantern: Izrezbarena bundeva koja se obično koristi za dekoraciju. Iako je njeno meso pomalo suvo, može da se jede.

Ibica ili bundeva za pite: Manja, slađa sorta, koja se najčešće koristi za pravljenje pita, a može i da se peče u rerni.

Butternut: Izdužena kruškolika muskatna bundeva, pogodna za spremanje potaža, ali i svih mogućih poslastica poput kolača, pita, štrudli, pekmeza, marmelada i džemova.

Bela: Neke se mogu kuvati, dok su druge bolje za ukrašavanje ili rezbarenje. Ima ih u raznim veličinama.

Hokaido: Vrlo popularna sorta bundeve, poreklom iz Japana, po kojem je i dobila naziv japanska tikva. Izuzetno mala sorta, čiji plod može narasti do 2 kg.

Prinčeva kruna: Ova atraktivna sorta je prepoznatljiva po svojoj pomalo neuobičajenoj srebrenastosivoj boji kore.

Nutritivni sastav

Bundeva je neverovatno hranjiva namirnica. Bogata je brojnim vitaminima i mineralima, kao što su vitamin C, te vitamini grupe B – B1, B2, B3, B6, niacin i folna kiselina. Od minerala najviše sadrži kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Osim toga, sadrži pektine i celulozu, što je čini lako varljivom. Masnoća gotovo da nema, a sastoji se od 90% vode.

Takođe je izuzetno bogata beta-karotenom, snažnim antioksidansom, koji se u telu pretvara u vitamin A.

Ulje od bundeve takođe je veoma lekovito i upotrebljava se u kulinarstvu. Bogato je omega 3 i omega 6 masnim kiselinama koje snadbevaju organizam energijom, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa, kao i centralnog nervnog sistema.

Jača imunološki sistem

Bundeva organizmu pruža veliku dozu beta-karotena, koji se delimično pretvara u vitamin A. Vitamin A može pomogne u borbi sa infekcijama. Najnovija istraživanja pokazala su da je vitamin A posebno važan za jačanje crevne sluznice, čineći je otpornijom na infekcije.

Ostali mikronutrijenti u bundevi takođe pomažu u jačanju imuniteta, uključujući vitamine C i E, gvožđe i folate.

Utiče na zdravlje očiju

Postoji nekoliko načina na koje je bundeva dobra za zdravlje očiju.

Prvo, bogata je beta-karotenom koji pomaže održavanju vida oštrim, tako što pomaže mrežnjači da apsorbuje svetlost.

Drugo, kombinacija drugih vitamina i minerala u bundevi štiti od degeneracije makule povezane sa godinama.

Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi sa degeneracijom makule povezane sa starenjem mogu usporiti napredovanje ovog zdravstvenog problema uzimanjem suplemenata koji sadrže cink, vitamin C, vitamin E, beta-karoten i bakar. Naime, sve ove hranjive sastojke možete pronaći u bundevi, doduše u manjim količinama.

Poboljšava izgled i zdravlje kože

Antioksidansi koji se nalaze u bundevi važni su za zdravlje kože. Uključuju beta-karoten i vitamine C i E. Pre svega, beta-karoten štiti kožu od štetnih sunčevih UV zraka.

Osim toga, hrana bogata beta-karotenom takođe može poboljšati izgled i teksturu kože.

Pozitivno deluje na zdravlje srca

Bundeva ima specifične hranjive sastojke koji su dobri za zdravlje srca. Vlakna, vitamin C i kalijum, koji se nalaze u njoj, mogu pomoći poboljšanju krvnog pritiska i nivoa holesterola.

Prevenira pojavu metaboličkog sindroma

Hrana bogata beta-karotenom, poput bundeve, može vam pomoći da smanjite rizik od razvoja metaboličkog sindroma.

Metabolički sindrom predstavlja niz simptoma povezanih sa gojaznošću na stomaku. Tu spadaju visoki krvni pritisak, loša kontrola šećera u krvi i povišeni nivo triglicerida – faktori koji povećavaju rizik od bolesti srca i dijabetesa.

Kako jesti bundevu

Bundeva je popularna za spremanje slatkih, ali i slanih jela. Od nje možete da pravite različite deserte, smutije, ali i čorbe i potaže. Možete je peći i poslužiti kao prilog uz protein (ribu, meso, mahunarke, tofu, pečurke). Takođe je možete kombinovati sa kokosovim mlekom i začinima kako biste dobili kremastu bazu za različita jela.

Osim ploda, jestive su i semenke od bundeve, koje se naročito preporučuju trudnicama i onima koji imaju tegobe sa jetrom. Od njih se pravi veoma popularno bundevino ulje.