Lifestyle

Šta žudnje govore o stanju organizma?

by Tatjana Popović

Ono što uvek pitam klijente kada radimo individualne konsultacije ili tromesečni Terra program je da li imaju žudnje za određenom vrstom hrane.

Zašto je to važno? Dakle, bez obzira na to da li žudite za slatkim, slanim, kiselim, gorkim ili umami ukusom (umami označava prijatan ukus, jedan od 5 osnovnih ukusa), žudnja govori mnogo o tome šta se dešava u vašem organizmu i šta vam može biti od pomoći da pronađete rešenje za određeni zdravstveni problem.

Prema TRADICIONALNOJ KINESKOJ MEDICINI potrebne su sve vrste ukusa u ishrani kako bi se postigla ravnoteža, jer svaki od njih ima određeni energetski efekat na ćelije organizma, kao i na unutrašnje vitalne ograne. I ono što je još važnije – svaki od ukusa povezan je sa određenim sistemom organa.

Koji ukusi se reflektuju na koje organe:

Slatko: želudac, slezina i pankreas
Kiselo: jetra i žučna kesa
Slano: bubrezi i bešika
Gorko: srce i tanko creva
Začinjeno odnosno ljuto: pluća i debelo crevo

U savremenom društvu ljudi najčešće zloupotrebljavaju dve vrste ukusa – slano i slatko.

Telo reaguje na previše određenog ukusa na sledeći način:

Previše slatke hrane uzrokuje bolove u kostima i gojaznost.
Previše kisele hrane zateže tkiva.
Previše slane hrane ubrzava puls i podiže krvni pritisak.
Previše gorke hrane isušuje kožu.
Previše hrane oštrog, oporog ukusa uzrokuje čvorće u mišićima.

Takođe je važno da imate na umu da se u sve industrijski prerađene namirnice dodaju so, kao i brojni veštački zaslađivači i aditivi, poput pojačivača ukusa, boja i aroma. To dodatno štetno utiče na zdravlje, o čemu svedoče visoke stope srčanih bolesti, kao što je povišeni krvni pritisak, ali i pandemija gojaznosti i kancera u svetu.

Razlozi žudnje za slatkim

Žudnja za slatkim ukazuje na potrebu za energijom (ugljeni hidrati, glukoza), ali predstavlja i znak emotivnog disbalansa. Na fizičkom nivou slatka hrana pruža gorivo, na emotivnom utehu.

Nažalost, većina ljudi poseže za pogrešnom vrstom šećera, kako bi zadovoljili energetske ili emotivne potrebe, a to su razni energetski napici, kafa sa šećerom, čokolada, keksi, bomboni, peciva, kolači, hleb i drugi rafinisani ugljeni hidrati. Ovom hranom opterećujemo organe poput želuca, slezine i pankreasa, što može da dovede do povećanja telesne težine, pojave dijabetesa i Alchajmerove bolesti.

Postoje mnogo prirodniji, kvalitetniji i zdraviji izvori ugljenih hidrata kao što su bobičasto voće, jabuke, kruške i druge vrste voća, zatim povrće poput luka, šargarepe, paškanata, kupusa, bundeve, ginsenga i sladića, ali i nerafinisane žitarice celog zrna, i to posebno one bez glutena (integralni pirinač, heljda, kinoa, amarant, proso, ovas).

Žudnje za ostalim ukusima

Ukoliko žudite za nekim drugim ukusom, kao što je slana, začinjena ili kisela hrana, primenite isto pravilo. Pronađite prirodne izvore tih ukusa, te njima zamenite prerađene prehrambene proizvode. Ni sa jednim ukusom ne treba preterivati.

Dakle, prilagodite svoju ishranu tako da uključite prave izvore ukusa koje vam telo traži. Ovo je suštinska veština za povećanje energije, podržavanje telesnih funkcija i sprečavanje bolesti.

Povezani postovi

Ishrana

Superhrana koja jača imunitet

Pročitajte više

Lifestyle

5 načina kako ublažavam anksioznost tokom pandemije korona virusa

Pročitajte više

Deserti

Veganski milkshake

Pročitajte više