Ishrana

5 nutricionističkih saveta koje sam dala svojoj mami

by Tatjana Popović

Ne znam da li sam vam ikada rekla da je moja mama delom zaslužna za ovo što sam uspela do sada da postignem. Osim podrške i fantastičnih ideja, koje mi je davala svih ovih godina, znala je i da mi skrene pažnju na pogršene poteze. Baš kao i svaka mama. 🙂

Sada je na red došlo da ja njoj pomognem, te da joj pružim nekoliko saveta i predloga kako da unapredi svoju ishranu, a samim tim i svoje zdravlje. Budući da je ušla u šestu deceniju, savetovala sam joj da se držih ovih 5 nutricionističih pravila.

Ove savete slobodno i vi podelite sa svojim majkama.

1. Uzimati dovoljno vitamina D

Budući da koža proizvodi vitamin D kada je izložena suncu, u toku jeseni, a naročito tokom zime, pa sve do proleća, kada nema dovoljno sunčeve svetlosti, preporučila sam mami da svakodnevno unosi vitamin D, koji ima ključnu ulogu u gotovo svim fiziološkim procesima u čovekovom telu.

Kao regulator imunološkog sistema, apsolutno je neophodan za dobro zdravlje. Pre svega, važan je za zdravlje kostiju, te sprečava nastanak i razvoj osteoporoze. Osim toga, neophodan je za zdravlje nervnog sistema, te kod odraslih osoba pozitivno deluje na preventivu Alchajmerove bolesti. Većina ljudi ni ne proverava vrednosti ovog vitamina, što može uticati na pojavu brojnih stanja poput autoimunih bolesti, kancera i hipertenzije.

Možete ga uneti putem hrane, a ima ga, prvenstveno, u namirnicama životinjskog porekla kao što su masna riba, riblje ulje, jetra, žumance i puter, a od biljne hrane sadrže ga pečurke.

Na severu planete, gde je količina sunčeve svetlosti manja, vitamin D se najčešće unosi u vidu suplementacije. Visokokvalitetni suplementi ovog vitamina sadrže oko 400 UI (internacionalnih jedinica) po kapsuli ili tableti.

Budući da je rastvorljiv u mastima, potrebno je da ga uzimate nakon obroka, i to onih koje sadrže zdrave masti, poput maslinovog ulja ili drugih vrsta ulja, avokada, maslina, ribe, mesa, jaja i drugih namirnica bogatih mastima, jer time omogućavate njegovu apsorpciju u organizmu.

Vrednosti vitamina D možete proveriti u krvnoj slici. Budući da je vitamin D zapravo hormon, endokrinolozi su specijaliste sa kojima bi trebalo da razgovarate o unosu, dozi i ostalim podacima u vezi sa ovom temom.

2. Izbegavati biljke pomoćnice

Mami sam takođe savetovala da iz ishrane izbaci biljke pomoćnice, u koje spadaju paradajz, beli krompir, crvena i zelena paprika, ljuta paprika i plavi patlidžan. Evo zbog čega.

Naime, ove biljke sadrže visok nivo alkaloida, koji prouzrokuju izlučivanje kalcijuma iz kostiju, kao i drugih minerala i elemenata u tragovima iz tela, što naročito može negativno uticati na ljude u godinama. Mnogi lekari i nutricionisti preporučuju da oni koji pate od artritisa eliminišu ove biljke iz ishrane.

Ako patite od tegoba kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili giht, eliminišite ove namirnice 6-12 nedelja iz vašeg jelovnika, jer to može biti korisno da utvrdite da li ova hrana doprinosi vašim zdravstvenim problemima. Ista preporuka važi za osobe sa postojećim problemima nervnog sistema, posebno nervno-mišićnim problemima.

3. Unositi manje glutena

Budući da gluten može pogoršati brojna zdravstvena stanja, a naročito probleme sa štitnom žlezdom, savetovala sam mami da što manje unosi namirnice koje ga sadrže.

Isključivanje glutena može da pomogne organizmu da što pre zaleči zapaljenjske procese koji se odvijaju, potom ubrza korigovanje telesne težine, ubrza oporavak štitne žlezde, umanji tegobe autoimunih bolesti, kao i da utiče na prevenciju pojave kancera.

S obzirom na sve veću i češću konzumaciju proizvoda koji sadrže gluten, ljudi su vremenom izgradili intoleraniciju na ovaj protein, koja se najčešće ogleda u simptomima poput nadimanja, gasova, pojave glavobolja ili migrena, potom upalnih procesa na koži, kao i zadržavanja tečnosti u organizmu.

Alergija na gluten je, za razliku od intolerancije, agresivna reakcija imunološkog sistema, do koje dolazi kada imunološki sistem ovaj protein prepozna kao štetan. Simptomi se kreću od blagih do veoma intenzivnih, od osipa i oticanja kože, do anafilaktičkog šoka, koji može dovesti do smrtnog ishoda, ukoliko se na vreme ne ukaže medicinska pomoć.

4. Uključiti proteine u ishranu nakon vežbanja

Potrebe za proteinima u ishrani zavise od starosti, pola, te fizičke aktivnosti. Odrasle osobe koje su dobrog zdravstvenog stanja, a nisu sportisti, trebalo bi da unose 10-15 % proteina od ukupnog dnevnog energetskog unosa, što odgovara količini od 0,8-1 gram po kilogramu telesne težine.

Budući da je osnovna uloga proteina u organizmu gradivna, zahvaljujući čemu učestvuju u njegovim brojnim funkcijama, kao što je izgradnja tkiva, antitela, hormona i enzima, savetovala sam mami da nakon treninga obavezno pojede neku proteinsku namirnicu, kako bi osim obnove mišića nakon vežbanja, napunila prethodno ispražnjene energetske depoe u telu.

Namirnice životinjskog porekla, poput mesa, ribe, jaja (belance), mleka, jogurta i sira dobar su izvor proteina za one koji u ishranu uvršćuju i ovaj tip proizvoda, dok osobe koje konzumiraju samo biljne namirnice treba da se fokusiraju na to da svakodnevno unose mahunarke (pasulj, sočivo, leblebiju, grašak, boraniju), kinou, heljdu, pečurke, tofu sir, semenke (lanene, bundevine, suncokretove, čia, konopljino seme), zeleno lisnato povrće, te koštunjave plodove.

5. Izbegavati plastičnu ambalažu

Takođe, jedna od veoma važnih stvari, na koju mnogi ne obraćaju pažnju, jeste plasitčna ambalaža, kojom smo okruženi sa svih strana. Mami sam savetovala da što manje koristi proizvode upakovane u plastiku, ali i da ne odlaže hranu u činije napravljene od ovog materijala.

Dakle, plastična ambalaža sadrži brojne hemijske supstance poput ftalata, te ksenoestogena i brojnih drugih koji ometaju pravilno funkcionisanje endokrinog sistema, a nalaze se u gotovo svim modernim kozmetičkim proizvodima, prskanoj neorganskoj hrani, plastičnim ambalažama i kućnoj hemiji.

Ove supstance imitiraju efekte estrogena u telu i time utiču na brojne poremećaje hormona u organizmu. Nalaze se u zabrinjavajućem broju proizvoda, počevši od voća, povrća, farbi za kosu, šampona, pasti za zube, sve do tupfera za skidanje šminke. Nitrati, pesticidi, steroidi i antibiotici spadaju u neke od najopasnijih ksenoestrogena.

Posebnu štetnost ovih supstanci predstavlja njen uticaj na organe osetljive na hormone, poput grudi, materice, jajnika, prostate, štitne žlezde. Takođe, ksenoestrogeni nepovoljno utiču na gojaznost, neplodnost, rani početak puberteta, pojavu dijabetesa, slab imunitet, kao i na razvoj.

Izbegavajte i sve proizvode koji sadrže bisfenol A (BPA), koji možete pronaći u mnogim proizvodima, pre svega u plastičnim činijama, bočicama za vodu za teretanu i drugim vidovima ambalaže u koje se pakuju hrana i kozmetički proizvodi. Izlaganje ovoj hemijskoj supstanci podstiče promene u nervnom, digestivnom, hormonskom i imunološkom sistemu, zbog čega se smatra štetnom.

Povezani postovi

Ishrana

Superhrana koja jača imunitet

Pročitajte više

Lifestyle

5 načina kako ublažavam anksioznost tokom pandemije korona virusa

Pročitajte više

Deserti

Veganski milkshake

Pročitajte više