Koncept Bio-individualnosti kroz health coaching programe

Health coach predstavlja mentora koji direktno učestvuje u stvaranju pozitivnog stava o promenama koje klijenti žele da ostvare, ohrabrujući i motivišući ih da spoznaju kakva ishrana i navike odgovaraju njihovom načinu i stilu života. 

Tatjana Popovic Maric - Bio Individualnost

Da pojednostavim, moj zadatak, kao health coach-a je da spojim “najbolje sastojke” priznatih nauka poput nutricionizma i psihologije sa jedne strane, kao i primenu praktičnih lifestyle metoda vezanih za fizičku aktivnost i maksimalnu organizaciju vremena u toku dana sa druge strane, kako bismo stvorili pravi miks koji odgovara životu klijenta.

Ono što je važno jeste da je svaki čovek jedinstven i da ne postoji opšti recept saveta i preporuka za sve ljude. 

Do sada, u Srbiji su nam bile predočene mogućnosti da posećujemo svakog stručnjaka pojedinačno kako bismo pronašli rešenje za naše zdravstvene i privatne probleme koji utiču na generalno zdravlje čoveka. Međutim, health coaching je disciplina koja spaja potrebe ljudi da na jednom mestu, sa jednom osobom, diskutuju o svojoj problematičnoj telesnoj težini, nesanici, čestim glavoboljama, o nezadovoljstvu na poslu ili sa partnerom, finansijama, kao i željom da se posvete razvoju svog socijalnog, duhovnog i kreativnog bića. 

S obzirom da u današnje vreme doktori nemaju dovoljno vremena da se posvete svim pacijentima, u Americi i Kanadi je već nekoliko godina health coach uključen u proces lečenja, tako što je prisutan u bolnicama i privatnim ordinacijama puno radno vreme. Doktor određuje stanje pacijenata, upućujući ih da dalje sarađuju sa health coach-om, kako bi na holistički način otklonili tegobe. Cilj doktora i health coach-a je da pokušaju da izbegnu brojne lekove koji nekada zaista nisu potrebni, jer zdrava hrana može umnogome da unapredi zdravlje i stil života svakog pojedinca.

Ne postoji jedan savršen način ishrane koji odgovara svima. Svaka osoba ima vrlo specifične potrebe za svoj organizam koje se razlikuju po uzrastu, konstituciji, polu, načinu života i poreklu. Ovaj princip se zove bio-individualnost.

Da li se pitate zašto spominjem poreklo i kakve to veze ima veze sa ovom temom? 

Hajde da povežemo stvari. Ako su vaši preci bili Japanci, najverovatnije će vas najviše privlačiti japanski način ishrane, sa mnogo pirinča, algi i ribe. Ako su vaši preci bili iz Indije, vaš stomak će verovatno uživati u basmati pirinču, pasulju i kariju. Ako su dalje generacije vaših predaka iz Skandinavije, koje su navikle da jedu mlečne proizvode svakodnevno, onda je prirodno da vaše telo najverovatnije neće imati problema da svari mlečne proizvode. Ova teorija važi i za hranu koju ne možete da jedete, jer vam ne prija. Na primer, ranije su mnoge tradicionalne afričke zajednice u svakodnevnoj ishrani imale uključeno obilje pasulja, žitarica, proteina životinjskog porekla, krompira i zelenog povrća. Mlečni proizvodi nisu bili lako dostupni i bili su teški za čuvanje u regionima sa izrazito visokim temperaturama, te ova grupa hrane nije bila deo njihove tradicionalne ishrane. Dakle, ima smisla što je dosta ljudi afričkog porekla intolerantno na laktozu.

S obzirom da živimo u eri moderne ishrane, ukoliko obratite pažnju uvidećete da su skoro svi na nekoj vrsti dijete ili prate određeni režim. Svuda u svetu su knjige o dijetama bestseleri, a uz sve to, svaki dan pristižu informacije o novom otkriću zdravstvenih prednosti određenih namirnica ili preporukama za najbolji način da se za nedelju dana izgubi 5 kilograma. Uprkos tome, stručnjaci za ishranu se u skoro svemu ne slažu. Na primer: jedan stručnjak može da dokaže da su mlečni proizvodi neophodna komponenta zdrave ishrane, dok drugi stručnjak može da dokaže da su baš oni veoma štetni po zdravlje. Jedina stvar u kojoj se svi stručnjaci slažu jeste da nam je svima potrebna raznovrsnosna ishrana.

Dakle, šta je odgovor na pitanje o pravilnoj ishrani? Slušajte svoje telo! Ono zna koja hrana je najbolja za vas. Istražite koje su namirnice najbolje za vašu krvnu grupu, vaš metabolizam i kakvu hranu su jeli vaši preci.

Napravite promene kao što su:

  1. Uvođenje više povrća, voća, mahunarki i žitarica u ishranu.
  2. Obratite pažnju na količinu obroka, žvakanje i trenutak sitosti.
  3. Naučite da prepoznate razliku između “prave” gladi i one izazvane dosadom ili stresom.
  4. Ograničite obroke van kuće i fokusirajte se na kuvanje.
  5. Naučite da usporite i uživate u hrani, umesto da jurite dok jedete zato što imate puno posla ili druge obaveze.
  6. Iako je svaka osoba jedinstvena, svi mi delimo iste instinkte.
  7. Nemojte ignorisati lične SOS signale koje vam telo šalje, jer su upravo oni glavni u otkrivanju bilo kakvih zdravstvenih problema na vreme.